NAJVEĆE ZABLUDE u ishrani u koje veruju i nutricionisti

U nutricionističkim krugovima kruže velike zablude o brojnim namirnicima, njihovim hranjim vrednostima i mogućim lošim posledicama po zdravlje. Većina stvari koje kažu vam neće pomoći, ali mogu da naškode. Ove su najčešće zablude koje su kružile i još kruže.

JAJA SU NEZDRAVA

Jaja sadrže visok nivo holesterola, pa su ovu zdravu namirnicu svi nutricionisti blatili.

Skoro je dokazano da holesterol u ishrani ne utiče na povećanje holesterola u krvi. Ona sadrže dosta dobrog holesterola I ne utiču na srčane problem.

Ova namirnica je bogata dobrim stvarima I sadrži vrstu antioksidanta koji pozitivno utiče na vid.  Jako je važno da znate da ćete lakše smršati ako jedete jaja za doručak nego pecivo iz pekare.

ZASIĆENE MASTI SU LOŠE PO ZDRAVLJE

Nekoliko decenija u nazad su nutricionisti odlučili da je okidač za epidemiju srčanih bolesti unos više masti. Pogotovo zasićenih. To je zasnovano na nekoliko površnih istraživanja.

Rad koji je objavljen 2010. godine je obuhvatio 21 istraživanje i dokazao je da ne postoji veza između zasićenih masti i srčanih bolesti. Suprotno tome one su dobre za povećanje nivoa dobrog holesterola u krvi. Nemojte se plašiti mesa, kokosovog ulja i sira.

SVI TREBA DA JEDU ŽITARICE

Ova ideja nikada nije bila preterano pouzdana. Žitarice nisu toliko bogate hranjivim sastojcima, pogotovo ako se upoređuju sa drugim namirnicama, kao na primer, sa povrćem.

One su bogate kiselinom koja vezuje minerale u crevima i sprečava organizam da ih apsorbuje.

Pšenicu ljudi najviše konzumiraju a ona se smatra razlogom brojnih zdravstvenih problema. Sve više ljudi pokazuje osetljivost na gluten, protein iz pšenice.

PREVIŠE BELANČEVINA JE LOŠE ZA KOSTI I BUBREGE

Kažu da je ishrana bogata belančevinama tvorac osteoporoze i  bubrežne bolesti.

Zapravo, dugoročnom konzumacijom belančevine pomažu u jačanju kostiju i smanjuju rizik od lomljenja.

Istraživanja nisu pokazala visok nivo belančevina kod bubrežnih bolesnika. Glavni rizici za bolesti bubrega su dijabetes i visok krvni pritisak.

NAMIRNICE SA MANJE MASTI SU NAJBOLJI IZBOR

Znate li kakav je ukus hrane kada se iz nje odstrani sva masnoća? Kao stiropor. Proizvođači hrane to znaju pa koriste dodatne aditive kako bi nadoknadili gubitak ukusa.

Oni najčešće dodaju šećer i aditive koji su povezani sa dijabetesom, srčanim blestima i depresijom.

Tako da se dobije lošija namirnica od one koja sadrži više masti.

TOKOM DANA BI TREBALO POJESTI VIŠE MANJIH OBROKA

Ideja je da treba jesti više puta u toku dana manje obroke i tako se metabolizam održava u konstantom radu. Postoji tvrdnja da je to mit koji nema smisla.

Konzumacijom  manjih obroka ubrzavate metabolizam, dok se hrana vari u želudcu. Ali količina hrane koju ste uneli određuje koliko će energije biti potrošeno a ne broj obroka.

Naše telo nije naučeno da konstantno bude sito. U prirodi smo povremeno bili bez hrane i nismo jeli često koliko današnji čovek jede. Kada neko vreme ne uzimate hranu, u telu se događa statični proces putem koga se izbacuju štetne stvari.

UGLJENI HIDRATI TREBA DA BUDU NAJVEĆI IZVOR KALORIJA

U svetu postoji mišljenje da treba jesti hranu sa manjim procentom masti, a da ugljeni hidrati trebaju da budu u 60 odsto namirnica koje unesemo u toku dana.

Ovaj način ishrane sadrži mnogo žitarica i šećera i malu količinu mesa i jaja. Za neke osobe je ova dijeta savršena, ali to obično važi za vitke osobe.

Za ljude sklone gojenju, koji imaju problem sa metabolizmom ili dijabetesom, ova količina ugljenih hidrata može biti opasna.

 

 

 

SEMENKE BOGATE SA OMEGA 6 I BILJNA ULJA SU DOBRA

Nezasićene masti se smatraju zdravim zato što je nekoliko istraživanja pokazalo da smanjuju rizik od srčanih bolesti.

Postoje omega 3 i omega 6 masne kiseline. Omega 3 deluju tako što smanjuju upale i rizik od pojave mogućih bolesti povezanih sa procesima upala.  Ako unosite više omega 6 kiselina, možete stvoriti probleme.

Ljudi najviše unose ove kiseline u obliku soje, kukuruza i ulja suncokreta. Tokom evolucije ljudi nisu imali pristup omega 6 mastima i neprirodno ih je unositi u tolikoj količini, kakvoj se danas unose. One povećavaju rizik od srčanih bolesti.

ISHRANA SA MALO UGLJENIH HIDRATA JE OPASNA

Prehrana sa malo ugljenih hidrata  smanjuje telesne masti. Ona smanjuje krvni pritisak i šećer u krvi. Povećava nivo dobrog holesterola i smanjuje nivo lošeg.

(Izvor: Zena.Blic.rs)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

error: Zabranjeno je kopirati naš sadržaj. Ukoliko želite preuzeti određene postove, javite nam se na našu FB stranicu, Dom za Deset. Hvala! Content is protected!