SVETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA: Ovo je spisak 116 supstanca i aktivnosti koje izazivaju rak

Svetska zdravstvena ogranizacija je u ponedeljak objavila da je još jednom proširila spisak materija koje izazivaju rak, pa tako se na vrhu spiska našlo i prerađeno meso.

To je izazvalo brojne dileme i polemike u javnosti, pa tako je Međunarodna agencija za istraživanje raka napravilo listu supstanci i aktivnosti koje “dokazano izazivaju rak”.

Meso nije na tom spisku, ali samo zato što ono ” najverovatnije” izaziva rak.

Lista se deli na tri dela, “izloženost kancerogenima”, “mešavina kancerogena” i “agensi”.

 

Izloženost kancerogenim materijama

1. Pušenje duvana: Najučestaliji oblik konzumacije duvana je uvlačenje dima cigarete, a o opasnostima pušenja već je odavno sve rečeno. Inače, duvan se konzumira još od 5.000.-3.000. godine pre nove ere, kada je u Južnoj Americi započeo uzgoj ove biljke.

2. Solarijum: Solarijumi i solarijum sijalice su sprave koje pomoću ultraljubičaste radijacije pomažu pri dobijanju tamnog tena, ali u isto vreme čoveka preterano izlažu UV radijaciji koja izaziva rak, kataraktu i prerano starenje kože.

3. Proizvodnja aluminijuma: Povećan rizik oboljenja od raka pluća i bešike zabeležen je kod radnika u fabrikama za obradu aluminijuma. Duža izloženost isparenjima hemikalija i katranu kamenog uglja može da izazove rak.

4. Arsenik u vodi: Izuzetno otrovna hemikalija koja se koristi u proizvodnji pojedinih legura može završiti u zalihama vode, a arsenik dokazano izaziva rak kože i povezuje se s rakom jetre, pluća, bubrega i bešike.

5. Proizvodnja auramina: Auramin se koristi kao antiseptik, ali i kod proizvodnje boja. Studija je pokazala da je velik broj tumora bešike kod muškaraca koji se bave proizvodnjom auramina, povezan se udisanjem štetnih agenasa tokom procesa proizvodnje.

6. Proizvodnja i popravka obuće: Povezana je sa povećanim rizikom oboljenja od raka nosa i leukemije, a razlog je izloženost benzenu i ostalim rastvaračima. Doduše, ovaj rizik znatno zavisi od trajanja i nivoa izloženosti.

7. Čišćenje dimnjaka: Odžačari, zbog izloženosti čađi i prašini, obolevali su od posebnog oblika raka koji čak nosi i naziv “dimničarski rak”.

8. Gasifikacija uglja: Istraživanja pokazuju da radnici koji dolaze u dodir sa ugljenim gasom, češće oboljevaju od raka pluća.

9. Destilacija kamenog uglja: Katran kamenog uglja je gusta crna tečnost koja ostaje nakon destilacije kamenog uglja, a između ostalog, koristi se i prilikom asfaltiranja. Izloženi nisu samo oni koji dolaze u direktan kontakt već se može raditi i o zagađenju vazduha.

10. Proizvodnja koksa: Proizvodnja koksa takođe je povezana s povećanim rizikom od raka pluća i bubrega.

11. Proizvodnja nameštaja: Proizvođači nameštaja statistički češće obolevaju od raka nosa zbog izloženosti prašini.

12. Iskopavanje hematita i izloženost radonu: Rudari koji iskopavaju hematit, neprestano su izloženi radonu, radioaktivnom, kancerogenom elementu koje uveliko povećava rizik od raka pluća.

13. Pasivno pušenje: Mnoge studije pokazale su da rizik od raka pluća postoji čak i kod onih koji udišu tuđi duvanski dim iako sami nisu pušači, a radi se o povećanom riziku od raka pluća, srčanih bolesti ili emfizema. Svake godine 12 hiljada Britanaca umire o pasivnog pušenja.

14. Rad u čeličanama: Studije su pokazale da radnici u čeličanama u različitim delovima sveta mnogo češće obolevaju od raka pluća. Rad u čeličanama podrazumeva i svakodnevnu izloženost brojnim poznatim genotoksičnim i kancerogenim materijama.

15. Proizvodnja izopropanola: Ljudi u ovoj industriji često su izloženi brojnim kancerogenim materijama, a ova bezbojna i zapaljiva hemikalija snažnog mirisa ima niz primena ne samo u industriji već i u kući, kao i u farmaciji (alkohol za čišćenje rana, sredstva za dezinfekciju ruku itd.).

16. Proizvodnja ljubičaste boje: Ljubičasta ili magentna boja je prva sintetička boja koja je proizvedena 1850, ali tokom proizvodnje koriste se i neke hemikalije koje su povezane s rakom bešike. Inače, mnoge štetne hemikalije zabranjene su u prizodnji farbi za kosu.

17. Poslovi u kojima se radi s bojama: Studije su dokazale povezanost između rada s bojama i povećanog rizika od raka. Slučajevi raka bešike i leukemije mogli bi biti povezani sa izloženošću benzenu u kombinaciji sa ostalim organskim rastvaračima. Rak pluća mogu da izazovu olovni hromat i azbest.

18. Rad s katranom: Katran se ne koristi samo kod asfaltiranja nego se s njim susreću i krovopokrivači koji su tako izloženi štetnim hemikalijama kao što je benzen.

19. Industrija gume: Studije su pokazale da su radnici zaposleni u industriji gume češće obolevali od raka bešike, raka pluća i leukemije.

20. Izlaganje neorganskim kiselinama i aerosolima: Tečne aerosoli koji nastaju kondenzacijom para sumporne kiseline, povezane su povećanim rizikom od raka pluća.

 

Kancergone mešavine

21. Prirodne mešavine aflatoksina: Radi se o toksinima koje proizvode određene vrste gljiva, a spadaju u najkancerogenije materije poznate čoveku.

22. Alkoholna pića: Konzumacija alkohola povezana je s rakom dojke, debelog creva, jednjaka, jetre, usne duplje i jednjaka, a verovatno je povezana i s rakom gušterače.

23. Areka: Areka oraščići su blagi stimulans nalik kafi, a najčešće se žvaću s lišćem Betela. Veruje se da povećava rizik od raka usne duplje i jednjaka.

24. Žvakanje lišća Betela (bez duvana): Lišće Betela najrasprostranjenije je u Aziji gde ga ljudi žvaću pomešanog s areka oraščićem, a oba sastojka povezana su sa rakom usne duplje.

25. Žvakanje lišća Betela (s duvanom): Lišće Betela dodatno povećava rizik.

26. Katran ugljenog kamena: Kao što smo već i napisali, radi se o crnoj tečnosti u kojoj se nalaze mnoge kancerogene materije.

27. Ugljeni katran: Radi se o materijalu koji se dobija destruktivnom destilacijom uglja kod proizvodnje ugljenog gasa. Sirovi katran sadrži veliki broj organskih jedinjenja (npr. benzena, naftalena, metilbenzena itd.)

28. Grejanje na ugalj: Ugljen je jedan od najpoznatijih kancerogena, ali ne radi se samo o problemu s kojim se susreću rudari već postoji određena opasnost i za sve one koji se greju ugljem.

29. Izduvni gasovi dizel motora: Postoji velika opasnost od raka zbog udisanja gasova dizel motora. Preko 30 sastojaka dizela nalazi se na listi potencijalno opasnih kancerogenih materija i jedijenja.

30. Mineralna ulja: Svetska zdravstvena organizacija uvrstila je neobrađena i blago obrađena mineralna ulja u prvu grupu kancerogena. Visoko rafinisana ulja nalaze se u trećoj grupi što znači da verovatno nisu opasna, ali ih se zbog nedostatka istraživanja ne mogu klasifikovati kao bezopasna.

31. Fenacetin: Fenacetin je beli kristalni prašak bez mirisa, gorkog ukusa i vrlo teško rastvorljiv u vodi, a koristi se kao sredstvo protiv bola i za sniženje povišene telesne temperature. Međutim, u nekim zemljama je zabranjen zbog povezanosti s kancerom.

32. Biljke koje sadrže aristolohičnu kiselinu: Aristolohična kiselina, koju nalazimo u nekim biljkama, čest je sastojak biljnih preparata za mršavljenje. Međutim, mnoge studije su pokazale da je ona povezana sa oštećenjem bubrega, ali i rakom gornjeg urinarnog trakta.

33. Polihlorovani bifenili: spadaju zajedno u grupu pesticida / insekticida. Ne predstavljaju hemijski jedinstvenu tvar, nego se radi o 209 jedinjenja s različitim sadržajem hlora. U mnogim zemljama ne koriste se od kraja sedamdesetih zbog štetnosti za okolinu, a istraživanja su pokazala povezanost sa melanomima, rakom jetre, rakom mozga i rakom dojke.

34. Kineska slana riba: Ishrana koja sadrži velike količine slanog mesa, ribe i ukiseljene hrane (najčešće u delovima Azije i severne Afrike), može da poveća rizik od nazofaringealnog karcinoma. Takva hrana često ima visok udeo nitrata i nitrita koji oštećuju DNK.

35.Nafta iz uljanih škriljaca: Nafta koja se dobija takozvanim “lomljenjem” (fracking) poslednjih godina je izazvala burne reakcije, nakon što je otkriveno da postoji velika opasnost od ispuštanja štetnih otrova u vazduh, vodu i zemlju. Hemikalije koje se koriste prilikom lomljenja povećavaju rizik od mnogih oboljenja.

36. Čađ: Kao što smo već pomenuli, čađ i ugljena prašina takođe su povezani s rakom.

37. Duvan za žvakanje: Iako je pušenje daleko rasprostranjenije, neki ljudi duvan žvaću ili šmrču misleći da je to bezopasan način konzumacije. Ali, to nije tačno.

38. Drvena prašina: Prašina tvrdih vrsta drveta karakteriše se kao izrazito opasna i kancerogena.

39. Obrađena hrana: Meso koje na određeni način obrađeno, zbog ukusa ili roka trajanja.

Kancerogeni agensi i grupe agenasa

40. Acetaldehid: Nastaje u toku alkoholnog vrenja mošta (dekarboksilacijom piruvinske kiseline).

41. 4-aminobifenil

42. Aristolohične kiseline i biljke koje ih sadrže

43. Arsenik

44. Azbest

45. Azatioprin

46. Benzen

47. Benzidin

48. Benzo(a)piren

49. Berilijum

50. Hlornafazin

51. Bishlorometil etar

52. Hlorometil metil etar

53. 1,3-Butadien

54. 1,4-Butanediol dimetansulfonat

55. Kadmijum

56. Hloroambucil

57. Metil-CCNU

58. Hrom

59. Ciklosporin

60. Kontraceptivi, hormonalni kombinovani oblici (s estrogenom i progesteronom)

61. Oralni kontraceptivi, sekvencionalni oblici hormonalne kontracepcije (period uzimanja samo estrogena, a zatim period estrogena i progesterona)

62. Ciklofosfamid

63. Dietilstilbestrolom

64. Boje na bazi benzidina

65. Epstein-Bar virus

66. Estrogen, nesteroidni

67. Estrogen, steroidni

68. Estrogenska terapija, postmenopauzalna

69. Etanol u alkoholnim pićima

70. Erionit

71. Etilen oksid

72. Etopozid, sam i u kombinaciji sa cisplatinom i bleomicinom

73. Formaldehid

74. Galijum arsenid

75. Bakterija Helicobakter pilori (infekcija)

76. Hepatitis B (hronična infekcija)

77. Hepatitis C (hronična infekcija)

78. Biljni lekovi koji sadrže biljku roda aristolohija

79. HIV tip 1 (infekcija)

80. HPV (humani papilomavirus) tipa 16, 18, 31, 33, 35, 39, 45, 51, 52, 56, 58, 59 i 66

81. Humani T-limfotropni virus tipa 1

82. Melfalan

83. Metoksalen i ultraljubičasta A-radijacija

84. 4,4′-metilen-bis (2-hloroanilin)

85. MOPP i druga kombinovana hemoterapija koja uključuje alkilatne agense

86. Iperit, poznat i pod imenom “azot iperit”

87. 2-naftilamin

88. Neutronska radijacija

89. Nikl

90. 4- (N-nitrozodimetilamin) -1- (3-piridil) -1-butanon

91. N’-nitrozonornikotin

92. “Opisthorchis viverrini” (vrsta metilja)

93. Zagađenje vazduha

94. Specifične materije u zagađenom vazduhu

95. Radioaktivni fosfor-32

96. Plutonijum-239 i njegovi proizvodi raspadanja (plutonijum-240 i ostali izotopi), u obliku aerosola

97. Radioaktivni jod, kratkotrajni izotopi, uključujući I-131, od nezgoda atomskih reaktora do eksplozija nuklearnog oružja (izloženost tokom detinjstva)

98. Radionuklidi, α-čestice

99. Radionuklidi, β-čestice

100. Radijum-224 i proizvodi njegovog raspadanja

101. Radijum-226 i proizvodi njegovog raspadanja

102. Radijum-228 i proizvodi njegovog raspadanja

103. Radon-222 i proizvodi njegovog raspadanja

104. “Schistosoma haematobium” (infekcija shistosomijazom)

105. Silicijum, kristal (udahnut u obliku kvarca ili kristobalita)

106. Solarno zračenje

107. Puder s vlaknima azbesta

108. Tamoksifen

109. 2,3,7,8-tetrahlorodibenzo-p-dioksin

110. TioTEPA

111. Torijum-232 i proizvodi njegovog raspadanja, uneseni intravenozno

112. Treosulfan

113. Orto-toluidin, koristi se u izradi hemikalija od gume, pesticida i boja

114. Vinil hlorid

115. Ultraljubičasto zračenje

116. X-zračenje i gama zračenje

(Izvor: Blic.rs)

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

error: Zabranjeno je kopirati naš sadržaj. Ukoliko želite preuzeti određene postove, javite nam se na našu FB stranicu, Dom za Deset. Hvala! Content is protected!